domaci bio začin

Sušeni paradajz

Za razliku od prošle, ova godina je, što se povrća tiče, više nego uspešna. S obzirom da sam početnik-poljoprivrednik, pa još sledbenik biodinamičkog načina gajenja biljaka, potpuno sam egzaltirana plodovima kojima me je priroda nagradila.

Nadam se da će tako ostati do kraja sezone berbe, a za početak, stigli su neki od prvoposadjenih paradajza.

Kako sam ubrala više nego što uža i šira porodica može da konzumira u svežem stanju,

morala sam hitno nešto da preduzmem sa onim što je “preteklo”.

Jedna od akcija je bila sušenje i konzerviranje paradajza u maslinovom ulju.

Evo kako:

Za ovu vrstu obrade nije pogodna svaka sorta.

Najbolje je upotrebiti one vrste koje ne daju prevelike i sočne plodove, npr. nikako “volovsko srce”, već treba izabrati sitnije, duguljaste vrste, npr. tip “Roma” koji ima manje soka i semena.

Osim toga, ne treba sačekati da paradajz previše sazri i omekša, već birati zrele i čvrste plodove.

Sledeći korak je pranje i ljuštenje paradajza, potom sečenje na polovine ili četvrtine, odstranjivanje semena i redjanje na podlogu za sušenje.

Ja sam sušila u dehidratoru oko 7 sati, a umesto toga divno je sušiti plodove kao nekad, na suncu. Jedino što je to proces od 2-3 dana. Treći način je u rerni, na 60 stepeni, uz otškrinuta vrata, od 8 do 12 sati, zavisno od krupnoće komada i sočnosti.

Svaki komad začiniti solju, bosiljkom i origanom (po izboru) i sušiti. Važno je paradajz ne presušiti kako ne bismo dobili tvrdu i žilavu koru. Zbog toga s vremena na vreme proveriti situaciju...

Na kraju pripremiti sterilne tegle (što se količine tiče, od dve činije paradajza na slici, dobije se jedna tegla od oko 350 ml finalnog proizvoda) i u njih ubaciti sušeni paradajz i zaliti ga do vrha maslinovim uljem.

Ček, ček, to nije sve za danas. Koliko se sećam, ostala nam je izvesna količina ljuske i razmišljala sam kako bi bila ogromna šteta baciti taj rezervoar vitamina organski uzgajan i zdrav. I zbog toga sam rešila da napravim jedan eksperiment. (Moram priznati da, kada sam ostalim ukućanima rekla šta nameravam, komentari su listom bili “ti nisi normalna” i “šta sve tebi neće pasti na pamet”... Ali, kako je mene teško pokolebati, isterala sam ideju do kraja i moram reći da sam veoma, veoma zadovoljna...). A reč je o pripremi

ljuske paradajza u prahu.

Postupak je lagan i treba samo na jednu podlogu za sušenje složiti sve što smo oljuštili

i, uz sušenje plodova, na jedan nivo dehidratora ili rerne staviti i ljuske. One se brže suše nego plodovi, ali sam ja ipak sačekala i izvadila ih zajedno sa ostalim plehovima jer je važno da ljuske budu baš, baš suve i krte.

Sledeći korak je mlevenje u mlinu za kafu uz prstohvat soli i šećera.

I najzad, sipanje u sasvim malu teglu, moja ima 30g. I to je to. Dobili smo odličan i nadasve zdrav začin, dodatak bilo kojoj pasti, pici...

Obavezno probajte i vi!

Tweet

Share

0