bob1magija

Čarobni bob

 

Koliko god voleli pasulj, ljudi koje sam ad hoc anketirala, listom odmahuju glavom na pomen boba. Doduše, ne toliko što ga ne vole, koliko jer ga nisu ni probali. Zaista nepravedno zanemareno povrće. Medjutim, nije

mi ideja da pišem o kulinarsko-nutritivnim vrednostima ove mahunarke, mada bi se i tu imalo štošta reći. Na primer, bob (vicia faba) je veoma kaloričan i izuzetno bogat hranljivim materijama, pre svega belančevinama (100g ove namirnice zadovoljava dnevne potrebe ljudi za vlaknima). Sadrži i lecitin, vitamine B grupe, magnezijum, cink, mangan, gvoždje, fosfor... Izuzetno je bogat L-dopa aminokiselinom koja povećava nivo dopamina, neurotransmitera koji je važan činilac u održavanju funkcija kao što su spavanje, učenje, raspoloženje uopšte, a koristi se i kao lek protiv Parkinsonove bolesti... Bob sadrži i visok nivo estrogena, pa bi trebalo da ga konzumiraju naročito žene koje imaju hormonalni disbalans.

bob3

A sad da predjem na temu, tj. nivo ezoterije. Seme boba se u mnogim kulturama smatra nosiocem sreće. Zbog svoje tvrdoće i izdržljivosti, spasio je Sicilijance letalnog ishoda u srednjem veku, kada su bili izloženi sušama i nevidjenim poplavama. Bukvalno je bio jedina opstala životna namirnica i zbog toga Italijani i danas slave Svetog Josifa i tada stavljaju seme boba na crkveni oltar i mese kolač u obliku zrna kojeg zovu “fave dei morti”.

Srećno seme, tzv. “lucky bean” se nosi u novčaniku jer se veruje da onaj ko ga poseduje nikada neće ostati “go”, odnosno neće ostati bez novca. Tako je i kod nas prisutno ovo verovanje, ali se vremenom potisnulo i zaboravilo, baš kao i sama prehrambena namirnica.

bob4

Magijsko-religijska verovanja postoje i u Egiptu gde neke zajednice zabranjuju konzumaciju ove mahune. Razlog je natprirodna moć koju su joj pripisivali, jer sve što je tako moćno, može biti istovremeno i štetno. Umesto toga, prinosili su bob bogovima, pa je Ramzes III kao poklon bogu Nila prineo 12000 tegli punih semenki. Herodot je tvrdio da neki Egipćani idu korak dalje i, pored uzdržavanja od konzumacije, zabranjuju i samo gledanje u bob. I to nije sve. Jedan od najvećih filozofa i matematičara, Pitagora, bio je nerazumno strastan protivnik ove biljke. Njegova averzija se graničila sa mržnjom. Iako je bio vegetarijanac, zabranjivao je svojim Pitagorejcima bilo kakvu upotrebu ove mahunarke. Aristotel i Ciceron su pretpostavili da se razlozi averzije kriju u obliku koji podseća na ljudske genitalije ili bubrege, a možda i u favizmu, alergiji na ovu biljku..

bob5

Iz svega ovog se može zaključiti da bob nikoga ne ostavlja ravnodušnim još od 6000 g. pre nove ere, od kad se uzgaja. Bez obzira na razloge “za i protiv” nije zgoreg nositi malo, tvrdo seme u novčaniku. Jer, slično Paskalovoj opkladi na Boga u kojoj kaže:”Ako veruješ u Boga, a Bog ne postoji, ništa ne gubiš, ali ako ne veruješ, a on postoji, možeš sve da izgubiš”, tako i ovde – ako magija boba ne deluje, ništa ne gubiš time što ga nosiš, a ako deluje, onda možeš da pevaš i uživaš u sigurnosti!

P.S. Za prvih pet osoba koje se jave putem maila, imam poklončić – srećno seme boba!

bob6

O verovanjima u magijsko dejstvo biljaka, više u tekstovima: simbolika semena maslačka

                                                                                         ljubavna čaranja